Zivot je cudo

 Pamti me dugo

Ponekad tako u ranu jesen kao sto je ova , Dok sama setam 

Ulicama naseg grada , Cesto  mislim na tebe pomislim kako bi bilo lepo da te sretnem  da upravo sada , na uglu ove ulice ugledam tebe, da naidjes onako iznenada I

Da uz Najlepsi osmeh jos jenom ti poklonim svoje srce I celu sebe.

Ako se pitas kada sam te zavolela , Odgovoricu : Bilo je jako  davno, jednog davnog maja , kada sam bila prilicno

Mladja neg’ sada I kad mi je bilo sve neozbiljno, smesno ,

I ravno  Ali je I bolelo … to je bio prvi ozbiljni bol mog srca , Da sas nekome rekla sta osecam do danas bih osecala stid , srce je glupo , ne bira nikad , A bog’me I slab mu je vid

Trazila sam te uvek , uvek mi je bilo krivo sto nisi tu

Sa mnom , kada napisem neku lepu pesnu, ili dobijem knjigu . Zelela sam da s tobom odelim sve radosti ovog sveta, I svaku tajnu, ozbiljnu brigu . 

Ne znam , mozda ti uzalud pisem, mozda moje pismo dobijes, pogledas ko ti je pisao , odlozis ga u stranu I ne uzmes u ruke nikada vise.  Ja sve to znam od ljudi kao sto si ti ja ne mogu ocekivati nista  drugo… Ipak u jedno sam sigurna, voleti te nikada niko nece kao ja, ako ne moze u srcu , cuvaj me u glavi, ako me ne mozes voleti bar me pamti…. Pamti me dugo 

                                                                                                                                                                             

                                                                                          Jelena Grbic